опрове́ргнуть
to refute, to disprove
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | опрове́ргнуть |
|---|---|
| Future, я | опрове́ргну |
| Future, ты | опрове́ргнешь |
| Future, он, она, оно | опрове́ргнет |
| Future, мы | опрове́ргнем |
| Future, вы | опрове́ргнете |
| Future, они | опрове́ргнут |
| Past masculine | опрове́рг, опрове́ргнул |
| Past feminine | опрове́ргла |
| Past neuter | опрове́ргло |
| Past plural | опрове́ргли |
| Imperative singular | опрове́ргни |
| Imperative plural | опрове́ргните |
Imperfective: опроверга́ть