оде́рживать
to win, to gain
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | оде́рживать |
|---|---|
| Present, я | оде́рживаю |
| Present, ты | оде́рживаешь |
| Present, он, она, оно | оде́рживает |
| Present, мы | оде́рживаем |
| Present, вы | оде́рживаете |
| Present, они | оде́рживают |
| Future, я | бу́ду оде́рживать |
| Future, ты | бу́дешь оде́рживать |
| Future, он, она, оно | бу́дет оде́рживать |
| Future, мы | бу́дем оде́рживать |
| Future, вы | бу́дете оде́рживать |
| Future, они | бу́дут оде́рживать |
| Past masculine | оде́рживал |
| Past feminine | оде́рживала |
| Past neuter | оде́рживало |
| Past plural | оде́рживали |
| Imperative singular | оде́рживай |
| Imperative plural | оде́рживайте |
Perfective: одержа́ть
Examples
- оде́рживать верх над ке́м-либо — to prevail over someone