начина́ться
to begin, to start, to set in, to break out
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | начина́ться |
|---|---|
| Present, я | начина́юсь |
| Present, ты | начина́ешься |
| Present, он, она, оно | начина́ется |
| Present, мы | начина́емся |
| Present, вы | начина́етесь |
| Present, они | начина́ются |
| Future, я | бу́ду начина́ться |
| Future, ты | бу́дешь начина́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет начина́ться |
| Future, мы | бу́дем начина́ться |
| Future, вы | бу́дете начина́ться |
| Future, они | бу́дут начина́ться |
| Past masculine | начина́лся |
| Past feminine | начина́лась |
| Past neuter | начина́лось |
| Past plural | начина́лись |
| Imperative singular | начина́йся |
| Imperative plural | начина́йтесь |
Perfective: нача́ться