наста́ивать
to insist, to persist, to press on, to put one's foot down
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | наста́ивать |
|---|---|
| Present, я | наста́иваю |
| Present, ты | наста́иваешь |
| Present, он, она, оно | наста́ивает |
| Present, мы | наста́иваем |
| Present, вы | наста́иваете |
| Present, они | наста́ивают |
| Future, я | бу́ду наста́ивать |
| Future, ты | бу́дешь наста́ивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет наста́ивать |
| Future, мы | бу́дем наста́ивать |
| Future, вы | бу́дете наста́ивать |
| Future, они | бу́дут наста́ивать |
| Past masculine | наста́ивал |
| Past feminine | наста́ивала |
| Past neuter | наста́ивало |
| Past plural | наста́ивали |
| Imperative singular | наста́ивай |
| Imperative plural | наста́ивайте |
Perfective: настоя́ть