намерева́ться
to be going to, to intend, to be about to, to mean (to intend; plan on doing)
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | намерева́ться |
|---|---|
| Present, я | намерева́юсь |
| Present, ты | намерева́ешься |
| Present, он, она, оно | намерева́ется |
| Present, мы | намерева́емся |
| Present, вы | намерева́етесь |
| Present, они | намерева́ются |
| Future, я | бу́ду намерева́ться |
| Future, ты | бу́дешь намерева́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет намерева́ться |
| Future, мы | бу́дем намерева́ться |
| Future, вы | бу́дете намерева́ться |
| Future, они | бу́дут намерева́ться |
| Past masculine | намерева́лся |
| Past feminine | намерева́лась |
| Past neuter | намерева́лось |
| Past plural | намерева́лись |
| Imperative singular | намерева́йся |
| Imperative plural | намерева́йтесь |