накла́дывать
to lay (something) on/over (something else), to superimpose
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | накла́дывать |
|---|---|
| Present, я | накла́дываю |
| Present, ты | накла́дываешь |
| Present, он, она, оно | накла́дывает |
| Present, мы | накла́дываем |
| Present, вы | накла́дываете |
| Present, они | накла́дывают |
| Future, я | бу́ду накла́дывать |
| Future, ты | бу́дешь накла́дывать |
| Future, он, она, оно | бу́дет накла́дывать |
| Future, мы | бу́дем накла́дывать |
| Future, вы | бу́дете накла́дывать |
| Future, они | бу́дут накла́дывать |
| Past masculine | накла́дывал |
| Past feminine | накла́дывала |
| Past neuter | накла́дывало |
| Past plural | накла́дывали |
| Imperative singular | накла́дывай |
| Imperative plural | накла́дывайте |
Perfective: наложи́ть