наговори́ть
to record, to read for recording, to have one's reading recorded
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | наговори́ть |
|---|---|
| Future, я | наговорю́ |
| Future, ты | наговори́шь |
| Future, он, она, оно | наговори́т |
| Future, мы | наговори́м |
| Future, вы | наговори́те |
| Future, они | наговоря́т |
| Past masculine | наговори́л |
| Past feminine | наговори́ла |
| Past neuter | наговори́ло |
| Past plural | наговори́ли |
| Imperative singular | наговори́ |
| Imperative plural | наговори́те |
Imperfective: нагова́ривать
Examples
- наговори́ть глу́постей — to say a lot of silly things