набива́ть
to stuff (with), to pack (with), to fill (with)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | набива́ть |
|---|---|
| Present, я | набива́ю |
| Present, ты | набива́ешь |
| Present, он, она, оно | набива́ет |
| Present, мы | набива́ем |
| Present, вы | набива́ете |
| Present, они | набива́ют |
| Future, я | бу́ду набива́ть |
| Future, ты | бу́дешь набива́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет набива́ть |
| Future, мы | бу́дем набива́ть |
| Future, вы | бу́дете набива́ть |
| Future, они | бу́дут набива́ть |
| Past masculine | набива́л |
| Past feminine | набива́ла |
| Past neuter | набива́ло |
| Past plural | набива́ли |
| Imperative singular | набива́й |
| Imperative plural | набива́йте |
Perfective: наби́ть
Examples
- набива́ть тру́бку — to fill one's pipe