контраба́нда
smuggling (an act of smuggling)
Noun | feminine | inanimate
| Nominative singular | контраба́нда |
|---|---|
| Nominative plural | контраба́нды |
| Genitive singular | контраба́нды |
| Genitive plural | контраба́нд |
| Dative singular | контраба́нде |
| Dative plural | контраба́ндам |
| Accusative singular | контраба́нду |
| Accusative plural | контраба́нды |
| Instrumental singular | контраба́ндой |
| Instrumental plural | контраба́ндами |
| Prepositional singular | контраба́нде |
| Prepositional plural | контраба́ндах |
Examples
- провози́ть/провезти́ контраба́ндой — to smuggle