кома́ндовать
to give commands, to be in command (of)
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | кома́ндовать |
|---|---|
| Present, я | кома́ндую |
| Present, ты | кома́ндуешь |
| Present, он, она, оно | кома́ндует |
| Present, мы | кома́ндуем |
| Present, вы | кома́ндуете |
| Present, они | кома́ндуют |
| Future, я | бу́ду кома́ндовать |
| Future, ты | бу́дешь кома́ндовать |
| Future, он, она, оно | бу́дет кома́ндовать |
| Future, мы | бу́дем кома́ндовать |
| Future, вы | бу́дете кома́ндовать |
| Future, они | бу́дут кома́ндовать |
| Past masculine | кома́ндовал |
| Past feminine | кома́ндовала |
| Past neuter | кома́ндовало |
| Past plural | кома́ндовали |
| Imperative singular | кома́ндуй |
| Imperative plural | кома́ндуйте |
Perfective: скома́ндовать