импровизи́ровать
to improvise, to extemporize
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | импровизи́ровать |
|---|---|
| Present, я | импровизи́рую |
| Present, ты | импровизи́руешь |
| Present, он, она, оно | импровизи́рует |
| Present, мы | импровизи́руем |
| Present, вы | импровизи́руете |
| Present, они | импровизи́руют |
| Future, я | бу́ду импровизи́ровать |
| Future, ты | бу́дешь импровизи́ровать |
| Future, он, она, оно | бу́дет импровизи́ровать |
| Future, мы | бу́дем импровизи́ровать |
| Future, вы | бу́дете импровизи́ровать |
| Future, они | бу́дут импровизи́ровать |
| Past masculine | импровизи́ровал |
| Past feminine | импровизи́ровала |
| Past neuter | импровизи́ровало |
| Past plural | импровизи́ровали |
| Imperative singular | импровизи́руй |
| Imperative plural | импровизи́руйте |