изму́чиваться
to suffer
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | изму́чиваться |
|---|---|
| Present, я | изму́чиваюсь |
| Present, ты | изму́чиваешься |
| Present, он, она, оно | изму́чивается |
| Present, мы | изму́чиваемся |
| Present, вы | изму́чиваетесь |
| Present, они | изму́чиваются |
| Future, я | бу́ду изму́чиваться |
| Future, ты | бу́дешь изму́чиваться |
| Future, он, она, оно | бу́дет изму́чиваться |
| Future, мы | бу́дем изму́чиваться |
| Future, вы | бу́дете изму́чиваться |
| Future, они | бу́дут изму́чиваться |
| Past masculine | изму́чивался |
| Past feminine | изму́чивалась |
| Past neuter | изму́чивалось |
| Past plural | изму́чивались |
| Imperative singular | изму́чивайся |
| Imperative plural | изму́чивайтесь |
Perfective: изму́читься