изле́чивать
to cure, to heal, to remedy, to restore
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | изле́чивать |
|---|---|
| Present, я | изле́чиваю |
| Present, ты | изле́чиваешь |
| Present, он, она, оно | изле́чивает |
| Present, мы | изле́чиваем |
| Present, вы | изле́чиваете |
| Present, они | изле́чивают |
| Future, я | бу́ду изле́чивать |
| Future, ты | бу́дешь изле́чивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет изле́чивать |
| Future, мы | бу́дем изле́чивать |
| Future, вы | бу́дете изле́чивать |
| Future, они | бу́дут изле́чивать |
| Past masculine | изле́чивал |
| Past feminine | изле́чивала |
| Past neuter | изле́чивало |
| Past plural | изле́чивали |
| Imperative singular | изле́чивай |
| Imperative plural | изле́чивайте |
Perfective: излечи́ть