извести́ть
to inform, to notify, to give notice
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | извести́ть |
|---|---|
| Future, я | извещу́ |
| Future, ты | извести́шь |
| Future, он, она, оно | извести́т |
| Future, мы | извести́м |
| Future, вы | извести́те |
| Future, они | известя́т |
| Past masculine | извести́л |
| Past feminine | извести́ла |
| Past neuter | извести́ло |
| Past plural | извести́ли |
| Imperative singular | извести́ |
| Imperative plural | извести́те |
Imperfective: извеща́ть