запра́шивать
to inquire (about, after), to request
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | запра́шивать |
|---|---|
| Present, я | запра́шиваю |
| Present, ты | запра́шиваешь |
| Present, он, она, оно | запра́шивает |
| Present, мы | запра́шиваем |
| Present, вы | запра́шиваете |
| Present, они | запра́шивают |
| Future, я | бу́ду запра́шивать |
| Future, ты | бу́дешь запра́шивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет запра́шивать |
| Future, мы | бу́дем запра́шивать |
| Future, вы | бу́дете запра́шивать |
| Future, они | бу́дут запра́шивать |
| Past masculine | запра́шивал |
| Past feminine | запра́шивала |
| Past neuter | запра́шивало |
| Past plural | запра́шивали |
| Imperative singular | запра́шивай |
| Imperative plural | запра́шивайте |
Perfective: запроси́ть
Examples
- запра́шивать до́ступ (к) — to seek/request access (to)