запла́кать
to start crying, weeping
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | запла́кать |
|---|---|
| Future, я | запла́чу |
| Future, ты | запла́чешь |
| Future, он, она, оно | запла́чет |
| Future, мы | запла́чем |
| Future, вы | запла́чете |
| Future, они | запла́чут |
| Past masculine | запла́кал |
| Past feminine | запла́кала |
| Past neuter | запла́кало |
| Past plural | запла́кали |
| Imperative singular | запла́чь |
| Imperative plural | запла́чьте |
Imperfective: пла́кать