запира́ться
to lock (oneself) up
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | запира́ться |
|---|---|
| Present, я | запира́юсь |
| Present, ты | запира́ешься |
| Present, он, она, оно | запира́ется |
| Present, мы | запира́емся |
| Present, вы | запира́етесь |
| Present, они | запира́ются |
| Future, я | бу́ду запира́ться |
| Future, ты | бу́дешь запира́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет запира́ться |
| Future, мы | бу́дем запира́ться |
| Future, вы | бу́дете запира́ться |
| Future, они | бу́дут запира́ться |
| Past masculine | запира́лся |
| Past feminine | запира́лась |
| Past neuter | запира́лось |
| Past plural | запира́лись |
| Imperative singular | запира́йся |
| Imperative plural | запира́йтесь |
Perfective: запере́ться