заноси́ть
to bring, to carry (somewhere) (in passing)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | заноси́ть |
|---|---|
| Present, я | заношу́ |
| Present, ты | зано́сишь |
| Present, он, она, оно | зано́сит |
| Present, мы | зано́сим |
| Present, вы | зано́сите |
| Present, они | зано́сят |
| Future, я | бу́ду заноси́ть |
| Future, ты | бу́дешь заноси́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет заноси́ть |
| Future, мы | бу́дем заноси́ть |
| Future, вы | бу́дете заноси́ть |
| Future, они | бу́дут заноси́ть |
| Past masculine | заноси́л |
| Past feminine | заноси́ла |
| Past neuter | заноси́ло |
| Past plural | заноси́ли |
| Imperative singular | заноси́ |
| Imperative plural | заноси́те |
Perfective: занести́
Examples
- Меня́ ча́сто зано́сит. — I often get carried away.