заму́чить
to torture, to torment
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | заму́чить |
|---|---|
| Future, я | заму́чу, заму́чаю |
| Future, ты | заму́чишь, заму́чаешь |
| Future, он, она, оно | заму́чит, заму́чает |
| Future, мы | заму́чим, заму́чаем |
| Future, вы | заму́чите, заму́чаете |
| Future, они | заму́чат, заму́чают |
| Past masculine | заму́чил |
| Past feminine | заму́чила |
| Past neuter | заму́чило |
| Past plural | заму́чили |
| Imperative singular | заму́чь, заму́чай |
| Imperative plural | заму́чьте, заму́чайте |
Imperfective: му́чить, заму́чивать
Examples
- заму́чить до́ смерти — to torture to death