завлека́ть
to allure, to lure, to entice (to attempt to draw)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | завлека́ть |
|---|---|
| Present, я | завлека́ю |
| Present, ты | завлека́ешь |
| Present, он, она, оно | завлека́ет |
| Present, мы | завлека́ем |
| Present, вы | завлека́ете |
| Present, они | завлека́ют |
| Future, я | бу́ду завлека́ть |
| Future, ты | бу́дешь завлека́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет завлека́ть |
| Future, мы | бу́дем завлека́ть |
| Future, вы | бу́дете завлека́ть |
| Future, они | бу́дут завлека́ть |
| Past masculine | завлека́л |
| Past feminine | завлека́ла |
| Past neuter | завлека́ло |
| Past plural | завлека́ли |
| Imperative singular | завлека́й |
| Imperative plural | завлека́йте |
Perfective: завле́чь