завладева́ть
to take possession of, to seize
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | завладева́ть |
|---|---|
| Present, я | завладева́ю |
| Present, ты | завладева́ешь |
| Present, он, она, оно | завладева́ет |
| Present, мы | завладева́ем |
| Present, вы | завладева́ете |
| Present, они | завладева́ют |
| Future, я | бу́ду завладева́ть |
| Future, ты | бу́дешь завладева́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет завладева́ть |
| Future, мы | бу́дем завладева́ть |
| Future, вы | бу́дете завладева́ть |
| Future, они | бу́дут завладева́ть |
| Past masculine | завладева́л |
| Past feminine | завладева́ла |
| Past neuter | завладева́ло |
| Past plural | завладева́ли |
| Imperative singular | завладева́й |
| Imperative plural | завладева́йте |
Perfective: завладе́ть
Examples
- завладева́ть ума́ми — to rule the minds