дорожи́ть
to value, to prize
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | дорожи́ть |
|---|---|
| Present, я | дорожу́ |
| Present, ты | дорожи́шь |
| Present, он, она, оно | дорожи́т |
| Present, мы | дорожи́м |
| Present, вы | дорожи́те |
| Present, они | дорожа́т |
| Future, я | бу́ду дорожи́ть |
| Future, ты | бу́дешь дорожи́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет дорожи́ть |
| Future, мы | бу́дем дорожи́ть |
| Future, вы | бу́дете дорожи́ть |
| Future, они | бу́дут дорожи́ть |
| Past masculine | дорожи́л |
| Past feminine | дорожи́ла |
| Past neuter | дорожи́ло |
| Past plural | дорожи́ли |
| Imperative singular | дорожи́ |
| Imperative plural | дорожи́те |
Examples
- дорожи́ть свои́м вре́менем — to value one's time