дока́зывать
to prove, to demonstrate
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | дока́зывать |
|---|---|
| Present, я | дока́зываю |
| Present, ты | дока́зываешь |
| Present, он, она, оно | дока́зывает |
| Present, мы | дока́зываем |
| Present, вы | дока́зываете |
| Present, они | дока́зывают |
| Future, я | бу́ду дока́зывать |
| Future, ты | бу́дешь дока́зывать |
| Future, он, она, оно | бу́дет дока́зывать |
| Future, мы | бу́дем дока́зывать |
| Future, вы | бу́дете дока́зывать |
| Future, они | бу́дут дока́зывать |
| Past masculine | дока́зывал |
| Past feminine | дока́зывала |
| Past neuter | дока́зывало |
| Past plural | дока́зывали |
| Imperative singular | дока́зывай |
| Imperative plural | дока́зывайте |
Perfective: доказа́ть