дозвони́ться
to (try to) get on the phone, to get through (to)
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | дозвони́ться |
|---|---|
| Future, я | дозвоню́сь |
| Future, ты | дозвони́шься |
| Future, он, она, оно | дозвони́тся |
| Future, мы | дозвони́мся |
| Future, вы | дозвони́тесь |
| Future, они | дозвоня́тся |
| Past masculine | дозвони́лся |
| Past feminine | дозвони́лась |
| Past neuter | дозвони́лось |
| Past plural | дозвони́лись |
| Imperative singular | дозвони́сь |
| Imperative plural | дозвони́тесь |
Imperfective: дозва́ниваться