гласи́ть
to say, to read
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | гласи́ть |
|---|---|
| Present, я | глашу́ |
| Present, ты | гласи́шь |
| Present, он, она, оно | гласи́т |
| Present, мы | гласи́м |
| Present, вы | гласи́те |
| Present, они | глася́т |
| Future, я | бу́ду гласи́ть |
| Future, ты | бу́дешь гласи́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет гласи́ть |
| Future, мы | бу́дем гласи́ть |
| Future, вы | бу́дете гласи́ть |
| Future, они | бу́дут гласи́ть |
| Past masculine | гласи́л |
| Past feminine | гласи́ла |
| Past neuter | гласи́ло |
| Past plural | гласи́ли |
| Imperative singular | гласи́ |
| Imperative plural | гласи́те |
Examples
- Посло́вица гласи́т... — The proverb says/goes...