встрево́жить
to disturb
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | встрево́жить |
|---|---|
| Future, я | встрево́жу |
| Future, ты | встрево́жишь |
| Future, он, она, оно | встрево́жит |
| Future, мы | встрево́жим |
| Future, вы | встрево́жите |
| Future, они | встрево́жат |
| Past masculine | встрево́жил |
| Past feminine | встрево́жила |
| Past neuter | встрево́жило |
| Past plural | встрево́жили |
| Imperative singular | встрево́жь |
| Imperative plural | встрево́жьте |
Imperfective: трево́жить, встрево́живать