восстава́ть
to revolt, to rise, to rebel
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | восстава́ть |
|---|---|
| Present, я | восстаю́ |
| Present, ты | восстаёшь |
| Present, он, она, оно | восстаёт |
| Present, мы | восстаём |
| Present, вы | восстаёте |
| Present, они | восстаю́т |
| Future, я | бу́ду восстава́ть |
| Future, ты | бу́дешь восстава́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет восстава́ть |
| Future, мы | бу́дем восстава́ть |
| Future, вы | бу́дете восстава́ть |
| Future, они | бу́дут восстава́ть |
| Past masculine | восстава́л |
| Past feminine | восстава́ла |
| Past neuter | восстава́ло |
| Past plural | восстава́ли |
| Imperative singular | восстава́й |
| Imperative plural | восстава́йте |
Perfective: восста́ть