возрази́ть
to object, to mind, to protest
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | возрази́ть |
|---|---|
| Future, я | возражу́ |
| Future, ты | возрази́шь |
| Future, он, она, оно | возрази́т |
| Future, мы | возрази́м |
| Future, вы | возрази́те |
| Future, они | возразя́т |
| Past masculine | возрази́л |
| Past feminine | возрази́ла |
| Past neuter | возрази́ло |
| Past plural | возрази́ли |
| Imperative singular | возрази́ |
| Imperative plural | возрази́те |
Imperfective: возража́ть