возомни́ть
to think, to imagine, to suspect
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | возомни́ть |
|---|---|
| Future, я | возомню́ |
| Future, ты | возомни́шь |
| Future, он, она, оно | возомни́т |
| Future, мы | возомни́м |
| Future, вы | возомни́те |
| Future, они | возомня́т |
| Past masculine | возомни́л |
| Past feminine | возомни́ла |
| Past neuter | возомни́ло |
| Past plural | возомни́ли |
| Imperative singular | возомни́ |
| Imperative plural | возомни́те |
Examples
- возомни́ть себя́ экспе́ртом — to consider oneself an expert (mistakenly)