атакова́ть
to attack, to charge, to assault
Verb | imperfective and perfective | transitive
| Infinitive | атакова́ть |
|---|---|
| Present, я | атаку́ю |
| Present, ты | атаку́ешь |
| Present, он, она, оно | атаку́ет |
| Present, мы | атаку́ем |
| Present, вы | атаку́ете |
| Present, они | атаку́ют |
| Future, я | бу́ду атакова́ть, атаку́ю |
| Future, ты | бу́дешь атакова́ть, атаку́ешь |
| Future, он, она, оно | бу́дет атакова́ть, атаку́ет |
| Future, мы | бу́дем атакова́ть, атаку́ем |
| Future, вы | бу́дете атакова́ть, атаку́ете |
| Future, они | бу́дут атакова́ть, атаку́ют |
| Past masculine | атакова́л |
| Past feminine | атакова́ла |
| Past neuter | атакова́ло |
| Past plural | атакова́ли |
| Imperative singular | атаку́й |
| Imperative plural | атаку́йте |